Zalija si ispucalao vrime
Povist žednu spomena i dike
Svojin ričin ka kaštelom brani
Od tišine roda svoga vike
Svojin trudom kreancu si čeka
Pa bi skupi sve pučke pivače
Doji si nas notama i stihom
I govori Majka Božja dat će
Kad zazvoni niz kaletu pisma
Ka i kale i vičnost je tisna
Ona tvoja od sviju štujena
Dalmatino, povišću pritrujena
Ponizno i tiho povist si napisa
Još ka pivač mladi riči san ti disa
Pa zasvitli i spomen na tebe
Za taj lumin vaki da bi sebe
Svojin trudom kreancu si čeka
Pa bi skupi sve pučke pivače
Doji si nas notama i stihom
I govori Majka Božja dat će
Nek ti loza još porodi ploda
I nek traje za vike vikova
Da ne trne uspomena na te
Pisma naša neka živi za te
Zalija si ispucalao vrime
