Tunel - Marcelo
Written by：Janko Maraš/Milan Lane Marković
Zamisli da nismo komplikovani
Da sam ja manje ja da si ti manje ti
Menjaj sebe da se nadjemo u tacki
Samo ko ce onda biti ti ljudi
Zamisli da nismo komplikovani
Da sam ja manje ja da si ti manje ti
Menjaj sebe da se nadjemo u tacki
Samo ko ce onda biti ti ljudi
Nije lepo silaziti u coveka klizave stepenice siljci i memla
De da ti kazem koju o kraju tunela
De da ti kazem koju o kraju tunela
Sta su svetla o kojima patetika baljezga
A ako ima svetla tunel ima kraja ako
Ima kraja tamo stoji neko
Ironija je sto odande gleda u tvoje mesto
Sjeban kao ti a misli da si svetlo
I onda krene i onda krenes
I bude srece kad sveca svecu sretne
A kad iscile kad u kosti udje led
Po mraku napipavas samo razliku i jed
I krisom osvreces se preko ramena
Na svom kraju tunela umisljas crveni tepih
I mic po mic sve vise nedostajes sebi
Prezires slabost koju vam koza lepi
I onda krenes i onda vreme
I bude sreca kad se ukotvis u sebe
A onda shvatis sjebao si usud
To vise nisi ti to je samo kusur
Zamisli da nismo komplikovani
Da sam ja manje ja da si ti manje ti
Menjaj sebe da se nadjemo u tacki
Samo ko ce onda biti ti ljudi
Veceras negde si koketna
Svi te redom zele nigde nisi srecna
Sta je sreca
A ustvari oboje smo jos na sred tunela
Pa zajebi sve slomi se i budi
