Ako Izgubim Tebe

Dok me budi nova zora, znam da sretan

bit æe dan,

jer kraj uzglavlja si moga, a na vjeðama

ti san,

puna ljubavi, puna nežnosti, moja

stvarnost sad si ti!

Ti se budiš, ti me gledaš, pun topline

tvoj je glas,

naša postelja je meka, sreæa bdije oko

nas,

puni ljubavi, puni nježnosti, u toj

stvarnosti smo mi!

I dok predajem se milovanju tvom,

neki èudni krijem strah u srcu svom,

Ja te trebam, ja te ne dam, ja sam tvoj!

Ako izgubim tebe, ja izgubit æu ljubav,

ovu beskrajnu sreæu koju pružaš mi ti,

Ako izgubim tebe, ja izgubit æu nežnost,

i toplinu tog gnjezda, kojeg svili smo

mi,

Ako izgubim tebe, ja izgubit æu sve!

Kad bi mogao, zauvijek, da zaustavim

taj sat,

da nam zanos veèno traje, što bi sve

još mogli dat',

našoj ljubavi, našoj nežnosti, nikad ne

bi znali kraj!

I dok predajem se milovanju tvom,

neki èudni krijem strah u srcu svom,

Ja te trebam, ja te ne dam, ja sam tvoj!